Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine sinoć je doživjela još jedan poraz u kvalifikacijama za odlazak na Evropsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj 2008 godine Nažalost i pored može se reći na kraju možda i zasluženog poraza opet se mora govoriti o sudijama
Ako je ono što je sinoć presuđivao ruski sudija čije ime ne treba uopšte ni spominjati penal i ako je Papac zaslužio crveni karton zato što nije bio ni u blizini lopte cca 15 metara od lopte onda vjerovatno mi ništa ne znamo o fudbalu Činjenica je da mi posebno na ovim prostorima najčešće tražimo opravdanje za slab rezultat u sudijama ali ovo što su sudije demonstrirale preksinoć na Koševu i sinoć na Bilinom polju već prelazi granice sportskog fer pleja
Sama činjenica da se uopšte i ne govori o rezultatu i igri već samo o sudijama i njihovim nerazumnim odlukama govori sama za sebe Naravno da se i mi moramo upitati zašto se to stalno nama dešava jer slično je bilo i protiv Mađarske i da moramo nešto radikalno učiniti u tom pravcu
U prvom redu na podizanju morala kod igrača jer ima jedna fudbalska maksima a to je da dobrom timu ni loš sudija ne može previše naškoditi Znači da moramo da zbijemo redove stoički otrpimo očite nepravde i pokušamo da krenemo naprijed bez mnogo jadivanja oko toga šta je bilo i šta bi bilo da je bilo
Druga stvar koju moramo da uradimo je da realno procjenimo svoje mogućnosti i da se ponašamo u skladu sa tim mogućnostima odnosno da postignemo realne rezultate a ne da stalno sebe proglašavamo nekakvim nazovi favoritima i onda bi nas i ovakve nepravde manje boljele
Zato glavu gore i pokažimo da uprkos svemu znamo da igramo fudbal