SEDLO
1.
Poš'o na hadž ugledan sedlarski esnaflija pa sve što je blaga im'o, u srebru i zlatnini, potrp'o i ušio u jedno staro, razbataljeno sedlo, a kalfi to ne kaz'o nego samo:
"Ovo nemoj da bi kome prod'o, ni za kakve pare. Nek stoji, dok se ja ne vratim."
"Ne beri brige, neće ovo niko uzet' ni da mu džaba dadnemo."
Tekli ovamo čarsijski, onamo hadžijski dani, hefte, pa i mjesec, pa i drugi, kad u dućan uđe nakav čojo dugih ufitiljenih brkova, sitno nešto, bogda ljudska. Ko da ga je dijete nacrtalo. Nakon što je ispip'o i odvag'o svih sedam ponuđenih komada, malehni čojo se prope naprste i s police skinu onaj razvaljeni, što gazda kalfi reče da ga nipošto ne prodaje. Prevrnu ga nekoliko puta gore-dolje, desno-lijevo, podviknu, da se i na sokaku čulo:
"Ovoga ja tražim deset godina !"
Maši se pojasa, izvadi pare.
"Koliko ?"
"Nije to za prodaju."
E, sad ! Ko ne zna kako malehni ljudi mogu biti tvrdoglavi i mahniti, taj o ljudima ništa ne zna. Podugo trajalo natezanje, čojo podiz'o cijenu pa dogur'o do para za koje bi sva dućanska sedla mog'o kupit'. Prepade se kalfa da će ga gazda plaho naružit' što ne uze tolike pare - popusti. Sa sedlom na ramenu, čojo ode pjevajući.
2.
Sasluša hadžija kazivanje svoga kalfe, odšutje nekoliko trenutaka, kašljucnu i proguta kao neki zalogaj. Pa reče:
"Tako je to u životu. Kad ne ide - ne ide."
3.
Nije od njegova povratka s hadža proslo ni tri hefte kad u dućan bahnu, s istim onim sedlom na ramenu, onaj čoječić:
Ovo ništa ne valja, daj mi koje bilo drugo sedlo, i halali."
Halalosum - kabulosum.
4.
U sedlu, sve netaknuto.
"Šta reče, hadžija ?"
"Ništa. Kad ide - ide."
Abdulah Sidran
Prenijeto sa fb profila