Draga Melani, reče poznati njujorški tajkun svojoj supruzi, uspješnoj manekenki, na popodnevnom ručku, Odlučio sam i nadam se da ćeš me podržati u mojoj namjeri da ugradim silikonske implantate u stražnjicu.
Naravno dragi, odogovori ona, praveći se zaintersirana, mada, osjećam potrebu da kažem i zaista mislim to što hoću reći... I ušuti.
Poznati njujorški tajkun, kojeg ćemo u ostatku priče zvati Ronald, ispi malu količinu kvalitetnog francuskog vina, pojede ćevap i reče:
Učinilo mi se da si htjela nešto reći...
Hm. Da. Ali sam zaboravila. O čemu smo ono pričali
O mojoj guzici.
Dragi, mislim da nema razloga da budeš nepristojan. Ovih dana sam prilično rastresena, radim na novoj reviji i... Reče ona prividno uznemireno.
On joj objasni o čemu se zapravo radi, ne pitajući se ni jednog trenutka zašto je oženio osobu koja nije u stanju završiti ni jednu rečenicu.
Jedući dezert, ona je razmišljala o ko zna čemu, a on o finoj, sintetičkoj masi. Nije bio mršav, naprotiv, na guzici je imao viška celulita, ali je ona bila obješena. Smetala mu je pri igranju golfa. Svaki put, u stotom djeliću sekunde prije udara loptice, težina guzice bi uradila svoje. Onda je na jednoj poslovnoj večeri u klubu porazgovarao sa Džimijem.
Do guzice je, Ronalde.
Ispričao mu je da postoje ultralight silikoni. Nakon što ih je ugradio, partiju završi sa par udaraca manje.
Kupi silikone kod nas. Reci da sam te ja poslao. Dobićeš ih bez poreza. I onda ih odnesi u Bosnu i Hercegovinu i daj neka ti ih urade tamo, kod njih su ruke jeftinije. Ali pazi, na ulazu u kliniku ima jedna trafika. Tu kupi litar konjaka i kilogram suhog mesa. Traži da ti zamotaju i to odnesi glavnom doktoru.
Dobra ideja.
Ronald je otkazao sve poslovne sastanke za narednu sedmicu. Kupio je avionsku kartu. Pozdravio se sa suprugom koja je bila više nego tužna zbog njegovog odlaska.
Mislim da sam zaboravila obući gaćice...
Sa zavežljajem pod miškom koji se sastojao od silikona umotanih u jučerašnji Times, došao je pred kapiju Kliničkog centra. Na ulazu ga zaustavi čovjek u plavom odijelu i podsjeti ga da bi bilo poželjno svratiti u trafiku.
Konjak and kila suhovine, please. Reče u trgovini.
No more konjak, ser. But there is loza. Odgovori prodavačica.
Kakva je ovo sjebana država Tražio sam konjak. Ima da ga ima.
Ma ko te jebe, jebem ti mater zapadnjačku.
Ne kontam.
Rekoh, loza je jeftinija, a kad se zamota neće se ni primijetiti.
Kako znate da treba zamotat
Sa zavežljajem pod jednom miškom i kesom u drugoj, ušao je u bolnicu. Uputili su ga na odjel plastične hirurgije. Doktor ga je odmah primio. Ronald mu objasni situaciju i doktor mu obeća da će ga iste noći operisati.
Iste noći, uspavali su ga i operacija je započela. Okrenuli su ga na stomak i iskružili guzove.
Odnesi ovo mačkama, sevap je. Reče doktor sestri.
Onda su sjeli, popili po jednu.
Hoćemo li
Hajmo, jebiga. Otpakovali su silikone. Imali su šta vidjeti.
Zbog putovanja avionom, pritiska i tih kuraca uništeni su. Reče doktor. Šta sad, hoćemo li ga pustit da iskrvari i otići na pivu ili šta ćemo
Ko ga jebe, ionako nam je lozu umjesto konjaka donio. Reče glavna sestra.
Nemoj tako, nije do njega, nego šupak od one gospođe neće namjerno da nabavi konjak.
Nakon duže rasparave o razlozima zbog kojih bi gospođa mogla uvesti sankciju na konjak, odlučili su da iskruže guzove sa novoprispjelog leša i zalijepe ih na amerikanca. Sestra je stručno ispipala mekoću par mrtvačkih guzica i odlučila se za guzicu kazandžije iz Gnojnice, Mehagu.
Nakon uspješno završene operacije, odvezli su ga na intenzivnu.
Presađeno tkivo se pokazalo kompatibilnim. Krv je uz veliku radost dočekana u ćelijama bosanske guzice.
Ja mislila to i bi... reče ćelija masnog tkiva.
Ej. Evo ostalo je rakije, hoćel ko da zalijemo ovaj resurection Upita krvni kapilar.
Kakvi su ti to pederski izrazi
Jebem ga, dont you get it, sad smo u dijaspori. Ne moramo više biti bosanci...
Prepirka je izbila i na višim nivoima. Izbio je kratkotrajan rat između američkog mozga i bosanske guzice. Okončao se u korist favorita. Bosnian ass kicks ass...
Ronald se probudio oko dvanaest. Protegnuo se i mahinalno se počešao po guzici.
Osjećam se dobro. Nevjerovatno... kako bih to opisao, opušteno. Gledam kazaljku na mom satu, kreće se sporije. Osjećam se živim. Rekao je Ronald svojom poslovnom partneru i prijatelju.
For Gods sake, kao da su ti glavu operirali, a ne dupe. Mislim da pretjeruješ. Uhvati prvi let za SAD i dođi da se dogovorimo oko onog problema.
Prijatelju, idi u kurac i ti i taj problem. Ionako je to tvoj problem, ne moj. Doći ću kada meni bude merak da dođem.
Ne znam šta ti je, mora da je zbog anestezije, ali kada dođeš sebi svakako me nazovi...
Istu tu noć Ronald se napio ko majka. Bi mu nekako žao napustiti tu čudnu državu, za koju ga ama baš ništa nije vezalo.
Melani ga je dočekala u apartmanu.
Imaš slatko dupence.
I ti, draga.
Bosanska guzica se slabo snalazila u SAD-u. Od nostalgije, bez dovoljno masne hrane je vehnula. Mrzila je kožne stolice.
Jebo ti ovakav život. Reče guzica mozgu. Ja ovo izdržati ne mogu. Ili hajmo nazad u Bosnu, ili... Pa od muke zapjeva pjesmu Kemala Malovčića. Ameriko čemeriko.
Pijem neke tablete protiv prdenja, ali ne pomaže... Izvinjavao se Ronald. Bio je neopisivo depresivan tih dana, na koncu se povukao u sobu. Rasprodao je sve dionice i nekretnine, a pare stavio na banku. Tuga je bila golema, ni doktori nisu umjeli objasniti taj fenomen.
Ništa mu nije pomagalo. Melani, jadnica se trudila da ga spasi. Čula je za neku karavlahinju u Bosni. Narod je pričao da, ako mužu joj iko može pomoći, onda je to ona. I zajedno, oni jednog jutra sjedoše na prvi avion i uputiše se u BiH. Karavlahinju sretoše u Puračiću, na vašaru.
Djeco moja, tri glavna organa u čovjeku su glava, srce i guzica. Ako ti organi nisu u simbiozi, čovjeku nije dobro. Njemu vidim da mu plaho nije dobro, ali da će mu biti bolje. Morate ostati ovdje, neka jede jagnjetinu koja je pasla po bosanskoj planini, neka pije svaki dan po dva deca domaće rakije i ti, šćero, moraš biti uz njega. Njegovo srce je dobro kada je s tobom. A mozak, i njega se mora nekako zabaviti. Eto, toliko od mene.
Platiše ciganki onoliko koliko je tražila.
Nakon par sedmica, Melani je dobila ideju. Otvorili su aščinicu na Arizoni. Radili su zajedno u njoj, ona je kuhala a on je posluživao goste. Navečer bi gledali zalazak sunca, ili kakav domaći, holivudski film. Oporavak je bio nevjerovatan.
Eno ih, sretni, na Arizoni i danas dan žive.
