Otišao Džafer na benzinsku pumpu u Srebrniku, hoće da naspe benzina za pet hiljada. Onaj radnik mu nasuo, al’ nešto malo.

Sazvao Džafer neke važne poslovne goste iz Sarajeva i poveo ih da obiđu voćnjak u Sladnoj i da tamo pomeze. Međutim, dođe ih dva puta više. Kada je aščija ugledao goste, zabrinuo se, nema mesa za sve. Pod strahom, privuče se Džaferu i šapnu: -Direktore, neće moć bit ovo mesa, …

Sagradio Džafer robnu kuću, supermarkete, započeo i motel u Špionici. U Komitetu počeli sumnjati, čim se toliko gradi, i krade se. Sazovu sastanak, dođe i radna grupa iz Centralnog komiteta, njih trojica. Udarali po Džaferu, a još mu ne daju riječ. Iza ponoći, dođe i on na red, ali su svi mislili da mu spasa nema. Počeo Džafer iz daleka: - Poveo mene babo na vašar u Gračanicu. I odma mi kupi veliki samun, vruć. Jedem ja samun, naroda oblak božiji, kad se odjednom ogradi neka gužva