Misterija - Njemačke vlasti utvrdile da bakterija nađena na krastavcima iz Španije nije uzrok brzog širenja smrtonosne zaraze u Njemačkoj
Bakterija ešerihija koli pronađena na krastavcima uvezenim iz Španije nije uzrok brzom širenju smrtonosne zaraze u Njemačkoj, saopštili su zvaničnici Hamburga. Zdravstvene vlasti time su ponovo pokazale da ime je u potpunosti nepoznat pravi izvor zaraze, koja je u Njemačkoj već odnela 15 života, a juče i prvu žrtvu u Švedskoj.
S obzirom na to da izvor zaraze ostaje misterija, a zabeležena je i prva žrtva van Njemačke, u celoj Evropi zavladala je panika.
Druga vrsta bakterije
Hamburška ministarka zdravlja Kornelija Prifer-Štorks naglasila je da je na španskim krastavcima zaista bilo utvrđeno prisustvo bakterije, ali ne te vrste koja je izazvala zarazu u Njemačkoj, praćenu neuobičajeno velikim brojem slučajeva.
Grad Hamburg, koji ima status federalne jedinice, jedno je od područja u kojima se od sredine maja najbrže raširila zaraza enterohemoragičnom ešerihijom koli (EHEC). U cjeloj zemlji dosad je oboljelo 1.160 osoba.
Posle Njemačke, Švedska je od svih zemalja u Evropi najviše pogođena zarazom. U toj zemlji preminula je jedna 50-godišnja žena koja se bakterijom enterohemoragične ešerihije koli zarazila tokom boravka u Njemačkoj. Prema najnovijim podacima, u Švedskoj je do danas registrovano 39 slučajeva zaraženih, od kojih je njih 15 u teškom stanju. Svi zaraženi su nedavno boravili u Njemačkoj.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) opisala je zarazu kao veoma veliku i veoma tešku, i pozvala evropske države da rade zajedno na rešenju problema.
- Gotovo svi slučajevi van Njemačke povezani su sa putovanjima ili boravkom u Njemačkoj - rekao je stručnjak SZO za bezbednost Hilde Kruse, ukazujući da je pojava krvave dijareje koju izaziva EHEC zabeležena i u Danskoj, Švedskoj, Francuskoj, Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj i Poljskoj.
Inače, vlasti Njemačke sumnjale su da su krastavci iz španskih gradova Almerije i Malage mogući izvoz zaraze, kao i da je treći sumnjivi izvor u Holandiji ili Danskoj.
Sumnje u španske krastavce ispostavile su se netačnim, a danska uprava za hranu nalazi da postoji velika nedoumica i oko navoda da bi danski krastavci mogli da budu izvor infekcije. Ta država, ipak, radi laboratorijska ispitivanja da bi se umirili potrošači. Holandske vlasti kažu da ispitivanja kod proizvođača i u holandskim magacinima nisu pokazala ni trag bakterije.
Milionski gubici
Ipak, njemačke sumnje najviše su koštale privredu Španije. Ta zemlja je sve vreme tvrdila da nema nikakvih dokaza da je špansko povrće uzrok zaraze. Španska ministarka zdravlja Leire Pahin naglašavala je da nema obolelih u Španiji i tražila od Nemačke da ubrza istragu i dokaže šta je izazvalo zarazu.
Federacija proizvođača-izvoznika voća i povrća (Fepeks) saopštila je da je gotovo čitava Evropa prestala da kupuje špansko voće i povrće iz straha od zaraze bakterijom. Predsednik Fepeksa Horhe Brotons rekao je da se taj prekid odnosi pre svega na povrće, ali da se u manjoj meri odražava i na sveže voće koje se proizvodi u Španiji.
- Porudžbine opadaju svakim danom sve više. Izgleda kao da postoji opšta preporuka u čitavoj Evropi da se ne kupuju španski proizvodi - naveo je Brotons, i dodao da se nedeljno gubi 200 miliona evra, a da se stotine tona povrća i voća bacaju.
