Nasrudin Hodza na sudu
Jednom dođu dva čovjeka u sud da se presudi njihov spor.
Jedan reče:
– Ovaj čovjek je nosio breme drva na leđima. Noga mu se skliznula te je pao i drva mu popadala sa leđa. Zamolio me da mu ja podignem breme opet na leđa. Zapitah ga šta će mi dati za trud, a on reče: „Ništa.“ „Dobro“, rekoh ja. „Ja sam zadovoljan.“ I podigoh mu drva. Tada zatražih od njega da mi dade obećano ‘ništa’, ali mi ga on ne dade. Eto, sada ga tužim za svoje ‘ništa’.
Predsjednik suda posla ove sudiji dovitljivcu – Nasrudinu. Pošto hodža sasluša tužitelja, reče:
– Da, da. Ti si u pravu, i to još kakvom! On ti mora platiti dug.
Zatim pokaza na serdžadu koja je bila prostrta po klupi.
– Hodi, dijete moje, podigni ovu serdžadu na kojoj sjedim. Reci mi šta ima ispod nje.
Ovaj odgovori: – Ništa.
– Eto ti to ‘ništa’ što ti on duguje, uzmi ga i idi! Ne dam ja da on tebe prevari
