Sagradio Džafer robnu kuću, supermarkete, započeo i motel u Špionici. U Komitetu počeli sumnjati, čim se toliko gradi, i krade se.
Sazovu sastanak, dođe i radna grupa iz Centralnog komiteta, njih trojica. Udarali po Džaferu, a još mu ne daju riječ.
Iza ponoći, dođe i on na red, ali su svi mislili da mu spasa nema.
Počeo Džafer iz daleka:
- Poveo mene babo na vašar u Gračanicu. I odma mi kupi veliki samun, vruć. Jedem ja samun, naroda oblak božiji, kad se odjednom ogradi neka gužva. Bježi neki čoek, pred sobom sve obara i viče:
- Ljudi, ukradoše mi novčanik! Ljudi ukradoše mi novčanik!
I nestade. Malo se ono utišalo, kad eto ti milicija vodi onog čoeka što je viko. Svezali ga. Dovedoše ga do jednog djeda, koji sjedi i plače.
Prodo on par volova i njemu ukrali novčanik.
Ispriča to Džafer, i ode na svoje mjesto. Svi se zgledaše. Onaj iz CK predloži pauzu. Nastavaka nikada nije bilo.
(Iz knjige: Druga strana čaršije - Hazim Hodžić)
