Im`o sa jedva sest godina. Tog jutra mi je mati obukla novu bijelu rolku, hisodnje pantalonice na peglu i maslinasto-zeleni vuneni dzemper na kragnu. Dok se otac u kupatilu brij`o, mati je sa komode uzela cesalj i pocesljala moju od spavanja rascupanu kosu i uredila mi standardnu `na casu` frizuru. Tako bajramski obucenog i zalizanog ko telkica, roditelji su me uzeli za ruke i rekli da idemo u Jezinac kod Orhana na svadbu.
Bila je to prva svadba na kojoj sam bio i nisam bas puno konto zasto svi nosaju u rukama flase od teretne tuzlanske pive i zasto cudno pjevaju dok teturaju. Nije mi bilo jasno ni zasto su ocu ogrnuli bijelu kosulju oko vrata kad je vec kod kuce obuk`o svoju, ni sto su meni iglom zakacili bijelu maramicu za dzemper.
Zanimljivo mi je bilo jedino kad je cika Enver puc`o iz pistolja, a opet nisam znao sto ga stalno dizu ispod stola, ni zasto se teta Mejra cesto procikuje dok igra u kolu.
Elem, bilo mi je pravo dosadno, sve dok se pod satorom sa Orhanom nije pojavila cura sva obucena u bijelo. Bila je k`o pepeljuga iz moje slikovnice, u bijeloj sirokoj haljini, sa bijelom storom preko lica i u bijelim sjajnim cipelicama. I opet nisam nista konto, samo sam pritrco do nje i prilijepio se uz njenu haljinu.
Pomolovala me po kosi, sagela se i nesto me pitala a ja nisam znao nista odgovorit i samo sam je gledo i cudio se odakle ona tu, kad su mi sve slikovnice ostale kod kuce.
Onda su me Orhan i ona postavili da sjedim s njima na vrhu stola, a ja i dalje nisam odvaj`o pogled od nje. Cak i kad su izrezali tortu i jedno veliko parce stavili pred mene, jeduci ga sav sam se umelj`o, jer nisam u tanjir ni gled`o.
I neznam kol`ko je ta moja opcinjenost mladenkom trajala i kol`ko dugo sam u nju netrepcuci buljio, al znam kad je krenula sa Orhanom u kucu da sam skakcuci pored, drzeci se za njenu haljinu, tako stigo do ulaznih vrata. Jedna od teta koje su stajale ispred kuce, me je s mukom odvojila od mlade i uz moje glasno negodovanje odnijela natrag za stol. Cika Haso je u tom momentu svojim starim fotoaparatom sve goste pod satorom slikavao i slik`o je i mene.
I danas imam tu sliku. Pored mene neka jeftina gipsana vaza sa starogrckim ornamentima i plasticnim prasnjavim cvijecem i moje skoro uplakano djecije lice.
Na slici se vidi sav moj ocaj u koji sam up`o nasavsi se prvi put u bezizlaznoj ljubavnoj situaciji.
Tvrđava Gradina Srebrenik
Autori clanaka, neka mi se jave da ispravimo “autorstvo” nad ovim tekstovima.
Tokom migracije podataka sa starog sistema neke stvari nismo ispravno migrirali.
Hvala na razumijevanju.