Otišao Džafer na benzinsku pumpu u Srebrniku, hoće da naspe benzina za pet hiljada. Onaj radnik mu nasuo, al' nešto malo.
Šta je ovo, dijete ? - pita on.
Džafere, poskupilo gorivo. Nećeš više sipat' za pet hiljada i vozat se !
Sipat ću ja, dijete, za deset hiljada - odgovara Džafer.
Ne da Ćimeta ? - opet će radnik.
Ona, dijete, još drži riješenje o plaći iz šezdeset i prve godine - šeretski će Džafer.
(Druga strana čaršije – Hazim Hodžić)
Sazvao Džafer neke važne poslovne goste iz Sarajeva i poveo ih da obiđu voćnjak u Sladnoj i da tamo pomeze. Međutim, dođe ih dva puta više. Kada je aščija ugledao goste, zabrinuo se, nema mesa za sve. Pod strahom, privuče se Džaferu i šapnu:
-Direktore, neće moć bit ovo mesa, ima hin mlogo !
Džafer, nimalo ne razmišljajući, reče:
- Nosi meze na vrh njive.
Poprt aščija ono meze, ništa mu nije jasno, ali ništa ne pita.
Kilometarski voćnjak, rodila stenla, uplavila, one šljive najedrale, gosti jednu po jednu i svaki najmanje po kilogram pojede.
Kada su došli do meze, niko ne prilazi. Opet će aščija Džaferu:
-Šta je ovo direktore, niko neće mesa ?
(Druga strana čaršije – Hazim Hodžić)
