Otvorio medved šumsku kafanu. Sve životinje dolazile kod njega i sve išlo kako treba dok jednog dana zec nije napravio svađu i medved ga izbaci napolje govoreći mu:
– Idi i da nikad više ne uđeš u moju kafanu, jel’ ti jasno!?!?
Posle nekoliko dana zec ne moga više izdržati bez alkohola, reši da se osveti medvedu.
Uveče, kasno, dok je kafana bila zatvorena, on ispred ulaza iskopa veliku rupu i kad medved bude izlazio, upadne u nju. Na kraju je prekrio lišćem i zamaskirao da je niko ne primeti. Čekao zec skriven u obližnjem žbunju svojih “pet minuta” i kad je napokon medved upao u rupu, on trkom uđe u kafanu i poče piti.
Pio on tako nekih par dana ne izlazeći iz kafane i kad je jedno veče, mrtav pijan izašao, upadne pravo u rupu kod medveda.
Medved ga uhvati za uši i onako sav besan mu kaže:
– Aha, došla maca na vratanca!!!
Zec ga sa strahom pogleda pa umiljato reče:
– Nećeš mi verovati, brate… hik… al’ ja sam… hik… došao da ti se izvinim…
