Dobit mikrokreditnog sektora u FBiH u protekloj godini 20,9 miliona KM

Mikrokreditni sektor u Federaciji BiH poslovao je u 2018. godini s dobiti od 20,9 miliona KM, što je za 2,4 miliona KM ili 12,7 posto više u odnosu na godinu ranije.

Pri tome je jedno mikrokreditno društvo (MKD) iskazalo neto dobit od 5,3 miliona KM i za 5 miliona KM je viša u odnosu na 2017. kada je neto dobit iznosila 0,3 miliona KM. Mikrokreditne fondacije (MKF) su iskazale višak prihoda nad rashodima u ukupnom iznosu od 15,6 miliona KM, što je u odnosu na 2017. smanjenje od 2,6 miliona KM ili 14,4 posto.

U Federaciji BiH je u 2018. godini poslovalo 12 MKO, od toga 11 MKF i jedno MKD. U mikrokreditnom sektoru FBiH zaposlena je 1.461 osoba, što je za 62 zaposlena ili 4,4% više u odnosu na 2017. godinu.

Operativna efikasnost poslovanja mikrokreditnog sektora FBiH na kraju 2018. godine iznosi 19,4 posto, što je u okviru propisanog pokazatelja do 45 posto.

U izvještaju Agencije za bankarstvo FBiH, koja nadzire i rad mikrokreditnih organizacija (MKO), ističe se da se na osnovu pokazatelja poslovanja mikrokreditnog sektora FBiH u 2018. godini u odnosu na godinu ranije, može  zaključiti da poslovanje sektora karakteriše rast ukupne aktive, mikrokreditnog portfolija, broja zaposlenih, ukupnog kapitala, pozitivnog finansijskog rezultata, uz nepromijenjene pokazatelje kvalitete plasmana u posmatranom periodu.

Ukupna aktiva mikrokreditnog sektora u FBiH iznosi 580,4 miliona KM i za 53,4 miliona KM ili 10,1% je veća u odnosu na 2017. Rast ukupne aktive MKD u odnosu na kraj prethodne godine iznosi 39,6 miliona KM ili 36,9%, a rast ukupne aktive MKF je iznosio 13,8 miliona KM ili 3,3%.

Ukupni neto mikrokrediti iznose 454,0 miliona KM, što čini 78,2% ukupne aktive mikrokreditnog sektora u FBiH i veći su za 46,1 milion KM ili 11,3% u odnosu na kraj prethodne godine. Rast neto mikrokredita u MKD iznosio je 53,0 miliona KM ili 65,6%, dok je na nivou MKF iskazano smanjenje u ukupnom iznosu od 6,9 miliona KM ili 2,1% u odnosu na 2017. godinu.

Obaveze po uzetim kreditima MKO iznose 279,7 miliona KM, sa učešćem od 48,2% u ukupnoj pasivi i veće su za 33,7 miliona KM ili 13,7% u odnosu na 2017. godinu, na što je najvećim dijelom uticao rast zaduženja MKD iz kojeg je finansiran rast mikrokreditnog portfolija.

Ukupni kapital iznosi 272,9 miliona KM ili 47,0% ukupne pasive i veći je za 17,8 miliona KM ili 7,0% u odnosu na kraj 2017. godine, pri čemu se na povećanje ukupnog kapitala MKD odnosi 5,3 miliona KM ili 29,6% ukupnog povećanja kapitala mikrokreditnog sektora, a MKF iznos od 12,5 miliona KM ili 70,4%.

DK

Objava Dobit mikrokreditnog sektora u FBiH u protekloj godini 20,9 miliona KM pojavila se prvi puta na Radio Srebrenik.

Srebrenik.NETwork

Također provjerite

Izazovi i problemi vodovodnog i odvodnog sistema u Srebreniku – kritika

Međutim, nedostatak konkretnih akcija i jasne strategije za rješavanje problema čini da mnogi vjeruju kako trenutna gradska uprava nije sposobna nositi se s ovim velikim izazovima. Situacija je naročito kritična u ruralnim područjima, gdje nepostojanje kanalizacione mreže stvara sve veće ekološke i zdravstvene probleme (pogledajte malo na šta liče pojedini potoci koji prolaze kroz Seonu, Luku, kako nam Tinja izgleda i koliko smeća je u potocima koji se ulijevaju u Tinju). Gradska uprava bi trebala posvetiti posebnu pažnju i ovim zajednicama, osigurati financiranje za razvoj infrastrukture i osigurati da svi građani imaju pristup osnovnim uslugama koje su ključne za bolji i kvalitetan život.

Kraljevska Desetka 2024

Intervju s jednim od organizatora “Kraljevske desetke”: Trka koja podiže ljestvicu svake godine

Edis Kavgic: Naš cilj je svake godine unaprijediti trku u svim aspektima. Ove godine smo podigli standarde i vjerujemo da je ovo bila najbolja Kraljevska desetka do sada. Ipak, već radimo na planovima za 2025. godinu kako bismo trku podigli na još viši nivo. Poruka građanima: Htjeli bismo se posebno zahvaliti svim građanima na razumijevanju u vezi s potpunom obustavom saobraćaja tokom trke. Njihova podrška je važna za uspjeh ove manifestacije. Kraljevska desetka još jednom je pokazala da je događaj koji raste iz godine u godinu, privlači sve veći broj trkača i oduševljava publiku i goste, postavljajući Srebrenik na kartu važnijih sportskih dešavanja u regiji.